15 Simptoma Insomnije: Znakovi da Imaš (Rešiv) Problem

Spavaš malo, u prekidima ili nikako.

Noću panično gledaš u alarm i računaš koliko sati ti je ostalo.

Budiš se “kao iz groba” i tokom dana jedva funkcionišeš.

Ukoliko te muči gore navedeno, možda se pitaš: “Da li su ovo simptomi insomnije?”

U listi ispod smo izdvojili sve znakove koji mogu ukazivati na insomniju – i šta možeš da uradiš da vratiš san pod svoju kontrolu.

Sadržaj:

• Noćni simptomi
• Dnevni simptomi
• Zašto se javljaju?
• Kada nesanica prerasta u insomniju?
• „Pratioci“ insomnije
• Zaključak

Noćni simptomi insomnije

Insomnija ne izgleda isto kod svakoga. Kod nekih se javlja jedan ili dva simptoma, a kod drugih kombinacija više njih.

Krenimo od noćnih znaka koji ukazuju da tvoj problem sa snom možda nije prolaznog tipa, već deo hronične nesanice (insomnije).

1. Teškoće sa uspavljivanjem (inicijalna nesanica)

Potrebno ti je duže od 30 minuta da zaspiš nakon što legneš.

Iako si fizički umoran/na, um je aktivan i teško se opušta.

Uobičajeno je prekomerno razmišljanje, planiranje ili analiza dana (overthinking), što dodatno otežava početak sna i stvara nesanicu.

2. Učestala buđenja tokom noći (srednja insomnija)

Nakon što zaspiš, budiš se više puta tokom noći, bez očiglednog razloga.

San je isprekidan i plitak, a nakon svakog buđenja ti je potrebno vreme da ponovo zaspiš.

U nekim slučajevima, osoba ostaje budna i po 20 do 30 minuta između epizoda sna.

3. Prerano buđenje (terminalna insomnija)

Budiš se ranije nego što želiš, često 1 – 2 sata pre alarma, i ne uspevaš da se vratiš u san.

Telo je i dalje umorno, ali se san jednostavno prekida.

Ovaj oblik insomnije je čest kod osoba sa depresivnim raspoloženjem.

4. Neosvežavajući san

Možda spavaš po 6 do 8 sati, ali se budiš umorno, bez osećaja odmora.

San je površnog kvaliteta i ne pruža fizičku ni mentalnu regeneraciju.

Dnevni simptomi insomnije

Nedostatak sna utiče na gotovo svaki aspekt funkcionisanja – fizički, mentalni i emocionalni. Zbog toga se prava cena nesanice plaća preko dana.

5. Hroničan umor i nedostatak energije tokom dana

Bez obzira na to koliko dugo si spavao/la, ujutru se budiš bez energije.

Umor se zadržava tokom celog dana, a čak i osnovne obaveze deluju naporno.

Kao da nisi “napunio/la baterije”.

6. Pospanost i potreba za spavanjem u toku dana

Jak nagon za dremanjem, naročito popodne ili tokom pasivnih aktivnosti.

U ozbiljnijim slučajevima, javljaju se mikrouspavljivanja – kratki trenuci kada mozak isključi pažnju i “gasi se” na nekoliko sekundi.

7. Slaba koncentracija i zaboravnost

Teško zadržavaš pažnju i često zaboravljaš informacije koje si čuo ili pročitao.

Radni dan ti prolazi “u magli”, a greške postaju češće. I male distrakcije ti remete tok misli.

8. Otežano donošenje odluka i rešavanje problema

Stvari koje inače radiš rutinski sada su teže.

Svaka odluka izgleda komplikovanije nego što jeste.

Mozak je sporiji, a analiza situacija zahteva više vremena i napora.

9. Neraspoloženost ili depresivno raspoloženje

Nedostatak sna utiče na hemiju u mozgu.

Javlja se tuga, praznina, emocionalna ravnodušnost.

Osobe koje hronično loše spavaju često razvijaju simptome slične blagoj ili umerenoj depresiji.

10. Razdražljivost i nestrpljivost

Reaguješ burno.

Nervira te buka, čekanje, tuđe ponašanje, ali i sopstveno. Osećaj napetosti raste, a prag tolerancije spada.

11. Smanjena motivacija

Gubiš volju da se baviš stvarima koje su ti ranije prijale.

Sve se odlaže “za kasnije”.

Početak dana je borba sa nedostatkom energije i motivacije, čak i za osnovne obaveze ili lično zadovoljstvo.

12. Smanjena produktivnost

Zadaci ti uzimaju više vremena, greške se češće dešavaju, a nivo angažovanosti opada.

Ovo može ličiti i na burnout sindrom.

13. Greške i nepažljivost

Rasejan si.

Česte su sitne nezgode u kući, pri vožnji ili na poslu.

14. Fizički simptomi: glavobolje, stomačne tegobe

Organizam koji je pod stalnim pritiskom zbog lošeg sna reaguje.

Napetosti u vratu i ramenima, tenzione glavobolje, težina u stomaku, nadimanje ili mučnina se mogu javiti.

15. Pad imuniteta

Kada ne spavaš dovoljno, tvoj organizam ima manje resursa da se brani.

Lakše se prehladiš, češće imaš upale, a oporavak traje duže nego što bi trebalo.

Zašto se javljaju ovi simptomi?

Simptomi insomnije ne nastaju bez razloga – najčešće su posledica narušene ravnoteže u telu i umu.

Najčešći okidači su:

• Stres i anksioznost (preopterećen um ne može tako lako da se “ugasi”)

• Psihička stanja poput depresije, paničnih napada ili PTSP-a

• Hormonske promene (perimenopauza, štitna žlezda, ciklus)

• Loše navike spavanja (npr. Korišćenje telefona pred spavanje, leganje u krevet u različito vreme skoro svake noći)

Bez obzira na uzrok, telo šalje iste signale – kroz san koji više ne funkcioniše kako treba.

Kada prolazna nesanica prerasta u insomniju?

Imati loš san kratkoročno, u određenim fazama života, potpuno je normalno i prirodno.

Ipak, kada prođe neko vreme i organizam se smiri, i promene u ssnu bi trebao da se vrati u normalu.

Ali kada nesanica postane navika, a umor tvoje svakodnevno stanje, stvari prelaze u ozbiljniju fazu.

U psihologiji, insomnija se definiše kao stanje kada:

• imaš poteškoće sa snom najmanje 3 puta nedeljno,

• to stanje traje duže od 3 nedelje,

• i počinje da utiče na tvoje dnevno funkcionisanje.

Drugim rečima, ako se već više od nekoliko nedelja boriš sa lošim snom, bez obzira da li je problem u uspavljivanju, buđenju ili tome što se budiš prerano ili umoran – i ako to remeti tvoje svakodnevn aktivnosti, trebalo bi da obratiš pažnju.

Najveća greška kod insomnije je čekanje da sama prođe. Što duže traje, veća je šansa da se problem uvuče u naviku, i da stvori i druge komplikacije.

“Pratioci” insomnije: anksioznost i depresija

Jedan od najčešćih korena lošeg sna leži upravo u preopterećenom, iscrpljenom ili uplašenom umu.

Anksioznost i nesanica često funkcionišu kao začarani krug.

A kada san izostane, anksioznost se dodatno pojačava, jer znaš da te sutra čeka dan pun umora, pada koncentracije i emocionalne nestabilnosti.

Ovo stvara međusobnu uslovljenost anksioznosti, koja stvara nesanicu i nesanice, koja dodatno pojačava anksioznost, jer znaš da te čeka još jedna neprospavana noć.

S druge strane, insomnija je i čest pratilac depresije.

Kod depresivnih stanja dolazi do poremećaja u ritmu spavanja i budnosti.

Neki ljudi ne mogu da zaspe, neki se bude u 4 s teškim mislima koje ne prolaze, dok drugi spavaju previše, ali se i dalje bude iscrpljeni.

Uz sve to, javlja se i osećaj bezvoljnosti, gubitka interesovanja, beznadežnosti – i san više ne donosi nikakvo olakšanje.

Loš san nije uvek „problem u glavi“, ali kad god postoji anksioznost ili depresija, san će među prvima biti pogođen.

Zato se u psihoterapiji simptomi insomnije nikada ne tretiraju izolovano, već zajedno sa emocionalnim i misaonim obrascima koji ih podržavaju.

Insomnija je rešiv problem. Kako ga rešiti?

Ukoliko se prepoznaješ u mnogim od ovih simptoma i oni remete tvoj san i budno stanje, vreme je da preduzmeš određene akcije, jer čekanje vrlo često samo pogoršava problem.

Da bi ponovo spavao mirno, prvo je potrebno pronaći uzroke lošeg spavanja, a potom stvoriti uslove u umu i telu da se dobar san sam vrati.

Upravo to radi psihoterapija.

Terapeut će ti pomoći da uđeš u dubinu, analiziraš svoje stanje i pronalađeš uzroke svoje nesanice – bilo da je u pitanju anksioznost, preopterećen um, loši obrasci ponašanja ili stres.

Nakon toga se prave konkretne strategije da bi se stvorili uslovi da se san ponovo vrati.

Dakle, ako spavanje više ne funkcioniše kako bi trebalo – odmara te i obnavlja – to je dovoljno dobar razlog da nam se javiš.

Na platformi Moj Psihoterapeut ćeš naći iskusne i sertifikovane terapeute koji rade na rešavanju ovakvih problema.

Izaberi onog ko ti odgovara, izaberi termin i zakaži prvu online seansu već danas.

To je jedan ogroman korak ka tome da insomnija postane prošlost.

Čekamo te!

Reference:

• National Health Service
• American Academy of Sleep Medicine