Svi Simptomi Anksioznosti Koje Treba Znati (100 Simptoma)

Simptomi anksioznosti umeju da budu jako raznoliki i isprepleteni.

Od stalne zabrinutosti i ubrzanog disanja, preko nervoze u stomaku pa sve do jakih napada panike i osećaja da ćete se onesvestiti usred prodavnice.

Upravo zbog toga smo napravili ovaj spisak u kome je opisano 100 najčešćih telesnih, psihičkih, emocionalnih i ponašajnih simptoma koje možete osećati, a koji bi mogli ukazivati na to da imate neki, blaži ili jači, oblik anksioznosti.

Možete zapisati sve sa ove liste što oslikava vašu situaciju, da biste imali jasniju sliku.

Ako prepoznajete više simptoma, uradite naš besplatni i anonimni test anksioznosti – za 3 do 5 minuta dobićete procenu i preporuku šta dalje.

Sadržaj:

• Fizički simptomi
• Psihički
• Emocionalni
• Bihejvioralni
• Kada treba da potražite pomoć?
• Šta je anksioznost?
• Koji su uzroci?
• Dijagnostikovanje
• Lečenje
• Zaključak

Fizički simptomi anksioznosti

🔴 Važna napomena: Ako osetite iznenadan bol u grudima koji se širi u ruku, vrat, vilicu ili leđa, uz znojenje, mučninu ili gušenje, odmah pozovite Hitnu pomoć na 194! Ovi simptomi mogu biti znak srčanog udara, i lekar mora biti prva stanica. Takođe, i za ostale fizičke simptome anksioznosti, uvek je najpametnije prvo se obratiti lekaru, da biste isključili sve sumnje na fizičke uzročnike i fokusirali se na psihičke.

Ovaj osećaj skoro nikada nije “samo u glavi”. Jako često se manifestuje i kroz telo.

Nervni sistem:

• Glavobolja ili migrena
• Vrtoglavica ili osećaj nestabilnosti
• Trnci ili utrnulost u ekstremitetima
• Iznenadni trzaji tela
• Drhtanje ili tremor
• Osećaj „knedle“ u grlu
• Zamućen vid
• Preosetljivost na svetlo ili zvuk
• Poremećaji ravnoteže

Kardiovaskularne naznake

• Ubrzan rad srca (tahikardija)
• Osećaj preskakanja ili lupanja srca (palpitacije)
• Stezanje u grudima na nervnoj bazi
• Bol u grudima
• Privremeno povišen krvni pritisak tokom napetosti
• Lupanje srca kad se probudite
• Hladne ruke i noge
• Crvenilo ili bledilo lica
• Osećaj pulsiranja u stomaku

Gastrointestinalne promene

• Nelagodnost i “nervoza” u stomaku
• Dijareja ili zatvor
• Bol u stomaku ili grčevi
• Nadutost
• Mučnina
• Gubitak apetita ili prejedanje
• Gorušica ili refluks
• Učestalo mokrenje (i noću)

Respiratorni problemi

• Osećaj kratkog daha
• Ubrzano ili plitko disanje
• Osećaj gušenja
• Hiperventilacija
• Zevanje ili uzdisanje
• Osećaj da ne možete da udahnete dovoljno vazduha

Problemi sa spavanjem

Ako imate anksioznost, skoro je nemoguće da se to neće odraziti i na spavanje:

• Teškoće pri uspavljivanju
• Često buđenje tokom noći
• Nemiran san
• Trzanje kada treba da zaspite
• Noćne more
• Osećaj umora nakon buđenja
• Strah od odlaska na spavanje
• Povećana briga tokom noći

Ostale fizičke naznake

• Znojenje, posebno dlanova
• Suva usta
• Škrgutanje zubima
• Napetost mišića
• Umor ili iscrpljenost
• Promene u seksualnoj želji
• Erektilna disfunkcija
• Osip ili svrab
• Povećana osetljivost na bol
• Talasi vrućine ili jeze

Psihičke poteškoće

Psihičke poteškoće su često prve, i mogu biti blaže ili jače.

Iako je “osećaj strepnje” normalna pojava u nekim situacijama, ukoliko je on čest i ometa svakodnevno funkcionisanje, govorimo o nekom obliku anksioznog poremećaja.

Misli i pažnja

• Konstantna briga
• Opsesivne misli
• Teškoće u koncentraciji
• Mentalna magla
• Preosetljivost na spoljašnje stimulanse
• Zaboravnost
• Osećaj nestvarnosti ili depersonalizacije
• Teškoće u donošenju i najjednostavnijih odluka

Kognitivna distorzija i samopouzdanje

Može dovesti do iskrivljenih obrazaca razmišljanja, poznatih kao kognitivne distorzije.

• Katastrofiziranje
• Crno-belo mišljenje: gledanje stvari isključivo kao dobrih ili loših, bez sredine.
• Preuzimanje prekomerne odgovornosti za negativne događaje.
• Uverenje da znamo šta drugi misle o nama, obično negativno.
• Preuveličavanje negativnog
• Smanjeno samopouzdanje
• Stalno samokritikovanje

Emocionalna stanja

Anksioznost duboko utiče i na naše emocionalno stanje, često izazivajući intenzivne i ponekad zbunjujuće osećaje.

Primarne emocije

• Strah: intenzivan osećaj opasnosti ili pretnje (često bez jasnog uzroka).
• Napetost: osećaj unutrašnje uznemirenosti i iščekivanja nečeg lošeg.
• Nervoza
• Nemir
• Osećaj emocionalne nestabilnosti i nesigurnosti.
• Neočekivane reakcije
• Razdražljivost
• Osećaj predstojeće propasti ili da će se nešto strašno dogoditi
• Strah od smrti tokom napada

Sekundarne emocije

Sekundarne emocije su složenije i često proizlaze iz interpretacije primarnih emocija ili situacija.

• Sram: osećaj nelagodnosti zbog sopstvenih reakcija ili ponašanja.
• Krivica: osećaj odgovornosti za situacije koje izazivaju strah.
• Bes: reakcija na osećaj nemoći ili frustracije izazvane anksioznošću.
• Tuga: osećaj gubitka ili beznadežnosti povezan sa hroničnom anksioznošću.
• Frustracija: nezadovoljstvo zbog nemogućnosti kontrolisanja anksioznih reakcija.
• Zbunjenost: nesigurnost u vezi sa sopstvenim emocijama i reakcijama.
• Samoprezir: negativno mišljenje o sebi zbog doživljavanja anksioznosti.

Bihejvioralne naznake

Određena ponašanja i obrasci takođe mogu da ukazuju da nešto nije u redu.

Izbegavanja

• Izbegavanje društvenih situacija
• Izbegavanje javnih mesta
• Izbegavanje profesionalnih obaveza (npr. sastanci, prezentacije)
• Izbegavanje konfliktnih situacija ili izražavanja neslaganja
• Izbegavanje aktivnosti koje podrazumevaju nekakvo izlaganje
• Izbegavanje donošenja odluka
• Izbegavanje kontakta očima

Potreba za sigurnošću

• Stalno traženje uveravanja od drugih
• Prisustvo „sigurne“ osobe u anksioznim situacijama
• Korišćenje određenih predmeta kao talismana (npr. plišane igračke)
• Proveravanje fizičkih ili vitalnih znakova
• Stalno planiranje i priprema za „najgori mogući scenario“
• Korišćenje alkohola ili lekova za smanjenje ovog osećaja

Navike i rutine

Često dolazi do razvoja određenih obrazaca ponašanja. Oni jako često mogu biti povezani sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem:

• Ponavljajuće proveravanje (npr. zaključavanje vrata, gašenje aparata)
• Kompulzivno planiranje i organizovanje
• Ponavljanje određenih fraza ili molitvi
• Stalno proveravanje informacija
• Izbegavanje promene rutine
• Korišćenje određenih rituala pre izlaska iz kuće

Kada treba da potražite pomoć?

Realno gledano, svako od nas povremeno oseti bar jedan od ovih simptoma.

Ako vas oblije hladan znoj ili plitko dišete jer vas čeka težak sastanak na poslu, strepite pre važnog ispita ili ne možete da spavate jer preispitujete neke stvari iz prošlosti, to je u redu.

U tom slučaju postoje razne tehnike samopomoći, koje ćemo pomenuti u daljem tekstu.

Problem je kad oni postanu svakodnevnica i znatno utiču na mnoge sfere života.

Pomoć potražite ako: simptomi traju nedeljama ili mesecima; počinjete da izbegavate ljude, mesta ili obaveze; brige utiču na posao, studije ili odnose; imate napade panike; posežete za alkoholom ili lekovima da biste se smirili.

U tom slučaju, da biste preispitali šta nije u redu, koji su uzroci i kako pravilno prevazići anksioznost, psihoterapija je najbolji izbor.

Ona pomaže da razumete šta izaziva ove simptome, kako da se nosite sa njima i kako da postepeno povratite osećaj kontrole nad sobom.

Ukoliko želite da krenete putem boljeg i srećnijeg sutra, platforma Moj Psihoterapeut vam nudi bazu iskusnih i sertifikovanih psihoterapeuta, specijalizovanih za rad sa anksioznošću.

Prvi razgovor možete zakazati već danas, uz online terapiju koja vam nudi stručnu pomoć iz udobnosti vašeg doma, bilo gde na svetu da se nalazite.

Šta je zapravo anksioznost?

Anksioznost je prirodna reakcija tela na stres i percipiranu opasnost – to je unutrašnji alarm koji nas priprema na potencijalnu pretnju.

Kao deo evolutivnog „bori se ili beži“ mehanizma, ona nam je pomagala da preživimo.

Međutim, kada taj mehanizam ostane „uključen“ bez stvarnog razloga, dolazi do problema.

Detaljnije o uzrocima i lečenju pročitajte u našem vodiču o anksioznosti.

Ako traje duže, javlja se bez povoda, ili remeti svakodnevno funkcionisanje – tada govorimo o anksioznom poremećaju.

Anksiozni poremećaji su najčešći mentalni poremećaji na svetu – prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 2023. ih je imalo oko 470 miliona ljudi, a lečenje dobije tek svaka četvrta osoba.

Vrste

Postoji više oblika, i iako dele sličnosti, razlikuju se po okidačima i obrascima ponašanja:

1. Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
2. Panični poremećaj
3. Socijalna anksioznost
4. Specifične fobije
5. Separaciona anksioznost (kod dece i odraslih)

Povezana i slična stanja

• Stres

Stres je reakcija na konkretan spoljašnji izazov, a ne unutrašnji osećaj stalne pretnje, čak i kad izazov ne postoji. Stres može izazvati anksioznost ako traje predugo.

• Depresija

Često idu ruku pod ruku. Osoba može imati simptome oba stanja: napetost, zajedno sa bezvoljnošću, brigom i gubitkom interesa. Kod mešovitih stanja terapija se posebno prilagođava.

• Fobije

Fobije su specifičan oblik ovog poremećaja. Osoba zna da je strah iracionalan, ali ga ne može kontrolisati. Dok je generalizovana anksioznost “raspršena”, fobije su konkretne i okidač je jasno prepoznatljiv.

• OKP (opsesivno-kompulzivni poremećaj)

OKP uključuje prisilne misli i rituale kao odgovor na strah i nelagodu. Iako tehnički spada u posebnu dijagnostičku grupu, anksioznost je gotovo uvek prisutna u pozadini.

Koji su uzroci anksioznog poremećaja?

Važno je znati da ne postoji jedan glavni okidač, već da je reč o spletu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora, gde neki više, a neki manje utiču.

Vrste uzroka

Što se tiče svih uzroka koji utiču na razvoj, to su genetski faktori, rano detinjstvo i vaspitanje, biohemija mozga, hronični stres, traume, psihološki obrasci, a nekad mogu da utiču i zdravstveni problemi.

Faktori rizika za razvoj

Određene stvari mogu da potpomognu razvoj anksioznog poremećaja, iako nisu direktno uzročnici:

• Porodična istorija mentalnih poremećaja
• Loše strategije suočavanja sa stresom
• Zavisnost od kofeina, alkohola ili psihoaktivnih supstanci
• Izolacija ili nedostatak podrške iz okruženja
• Nedostatak sna i fizičke aktivnosti
• Perfekcionizam i strah od neuspeha
• Ranije epizode depresije ili posttraumatskog stresa (PTSP)

Dijagnostikovanje

🔴 Ukoliko su u pitanju fizički simptomi, najbolje je dodatno obaviti pregled kod lekara, jer neka stanja (kao što su bol u grudima, vrtoglavica ili gušenje) mogu imati telesne uzroke koje je potrebno isključiti.

Dijagnozu anksioznog poremećaja postavlja psihijatar, često uz psihološku procenu kliničkog psihologa. Psihoterapeut vam može pomoći da razumete svoje simptome i da radi sa vama na njima, a po potrebi će vas uputiti na dijagnostiku. Dijagnostikovanje se sastoji od razgovora o simptomima, psiholoških upitnika i po potrebi dodatnih medicinskih pregleda.

Lečenje

Važno je znati da se anksioznost uspešno leči.

Uz pravi pristup, ljudi nauče kako da razumeju svoje simptome, smanje njihov intenzitet i povrate kvalitetan život. Ona ne mora nestati zauvek, ali može postati nešto sa čim znate da se izborite.

Kako pomoći sam sebi?

1. Tehnike disanja i opuštanja
2. Redovno kretanje i fizička aktivnost
3. Ograničavanje kofeina i alkohola
4. Uredan san i dnevne rutine
5. Dnevnik misli i emocija
6. Razgovor sa bliskim osobama

Međutim, ukoliko simptomi traju duže i ometaju svakodnevno funkcionisanje, uz postepeno pojačavanje – vreme je da se obratite terapeutu.

Načini lečenja koji su vam na raspolaganju su:

• Psihoterapija – naročito kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja je pokazala odlične rezultate za ove probleme.

• Farmakoterapija – kod ozbiljnijih stanja, uz psihoterapiju, lekovi koje propisuje psihijatar mogu značajno poboljšati opšte stanje.

• Online psihoterapija – sve više ljudi bira ovaj pristup jer je fleksibilan i pristupačan, a istraživanja pokazuju da KBT preko interneta, uz podršku terapeuta, daje slične rezultate kao terapija uživo.

Zaključak

U ovom članku smo detaljno objasnili koji su sve simptomi anksioznosti (najčešći, ali i oni manje poznati), i pokazali koje sve vrste postoje.

Objasnili smo kako da ih prepoznate, kada su bezopasni, a kada je vreme da potražite pomoć. Dotakli smo se i uzroka, sličnih stanja i mogućnosti lečenja.

Najvažnije što treba zapamtiti je da, ako se pronalazite u ovim simptomima i oni značajno utiču na vaš život, niste sami i ne treba da čekate da stanje postane preozbiljno.

Na platformi Moj Psihoterapeut možete brzo i lako zakazati online seansu sa terapeutima koji se bave upravo ovim problemima.

Bez čekanja, gde god da se nalazite, potpuno diskretno i sigurno.

Stručna pomoć iz udobnosti vašeg doma.