Svakodnevni Napadi Panike: Kako Prekinuti Začarani Krug?

Da li i ti svakog dana prolaziš kroz lupanje srca, druhtavicu, plitko disanje, osećaj gušenja i sličen simptome zbog kojih strepiš da će ti se “nešto strašno desiti”?

Da li se ujutru budiš u strahu od novog napada?

Da li izbegavaš sve moguće situacije gde se “to” može ponoviti?

Ukoliko te muče česti ili svakodnevni napadi panike, znaj da nisi jedina osoba koja ih proživljava – sve češće nam se javljaju ljudi koji imaju upravo ovakve simptome.

Radi se o poremećaju koji ima svoje objašnjenje i mehanizme – i što je dobra vest, ima i vrlo efikasna rešenja.

U nastavku češ saznati šta je panični napad, zbog čega se nekad javlja gotovo svakog dana, kako ga prepoznati i umiriti u trenutku, kao i kako da prekineš taj začarani krug.

Sadržaj:

• Šta su svakodnevni napadi panike
• Simptomi
• Uzroci
• Kako se smiriti
• Saveti za porodicu
• Kako prekinuti začarani krug
• Stručna pomoć
• Zaključak
• Pitanja i odgovori

Šta su svakodnevni napadi panike?

Panični napadi su iznenadni, intenzivni talasi straha koji dolaze naglo, bez stvarne spoljašnje opasnosti.

Telo reaguje kao da je životno ugroženo: srce se ubrzava, disanje postaje plitko i teško, ruke drhte, a osoba ima osećaj da gubi kontrolu ili da će se srušiti.

Iako simptomi deluju dramatično, u pitanju je “lažni alarm” nervnog sistema.

Razlika između izolovanog napada i paničnog poremećaja

Mnogi tokom života dožive bar jedan panični napad, obično u izuzetno stresnim situacijama.

Međutim, kada počnu da se javljaju gotovo svakodnevno, ili kada osoba stalno strahuje da će se ponoviti, to ukazuje na panični poremećaj.

U toj fazi se razvija tzv. anticipatorna anksioznost – stalno osluškivanje tela i očekivanje sledećeg napada.

Panični napadi i pogrešne dijagnoze

Zbog izraženih telesnih simptoma, panični napadi se vrlo često brkaju sa drugim stanjima.

Najčešće sa srčanim udarom, aritmijama, epilepsijom… 

Ako su prisutni česti ili svakodnevni napadi panike, mnogi ljudi odlaze više puta kod kardiologa ili u hitnu pomoć, ubeđeni da je stanje ozbiljno.

Tek kada se svi nalazi pokažu urednim i odradi pregled kod psihijatra, postaje jasno da su razlog panični napadi.

🔴 Važno: Ako doživljavaš fizičke simptome po prvi put, obavezno se obrati lekaru kako bi se isključili drugi zdravstveni uzroci. Tek kada su nalazi uredni, vrlo verovatno je reč o paničnim napadima.

Efekat na svakodnevni život

Osoba postaje stalno iscrpljena, izbegava obaveze i društvene situacije.

Generalno teže funkcioniše.

Neki prestaju da voze, drugi izbegavaju gužve ili javni prevoz.

Prostor slobodnog funkcionisanja postaje sve manji, a život sve ograničeniji.

Simptomi napada panike: Prepoznaj “lažni alarm”

Ovo je sve što možeš da doživiš, a da ukazuje na napad panike:

Fizički simptomi:

Ubrzan rad srca, bol ili pritisak u grudima, osećaj gušenja, nedostatak vazduha, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, znojenje, drhtavica, trnci u rukama i nogama, naleti vrućine ili hladnoće…

Psihički simptomi i tipične misli:

Tokom napada osoba često pomisli da će umreti, doživeti infarkt, izgubiti razum ili kontrolu nad sobom. Vrlo su česti i osećaj nestvarnosti okoline: derealizacija ili osećaj odvojenosti od sopstvenog tela: depersonalizacija.

Iako su misli zastrašujuće, one su tipične za napad panike i same po sebi ne znače da ćete “poludeti”.

Trajanje napada i faze

Razvijaju se naglo i obično dostiže vrhunac za 5 do 10 minuta, nakon čega se simptomi postepeno smanjuju i prestaju u roku od 30 do 60 minuta.

Posle toga mnogi osećaju izraženu iscrpljenost, slično kao nakon teškog fizičkog napora.

Atipični ili “maskirani” napadi

Nekada simptomi nisu klasični: bol u stomaku, mučninu ili proliv.

Ponekad se javljaju i nesanica, hronični umor ili samo osećaj nestvarnosti, bez izraženog lupanja srca ili gušenja.

Uzroci i začarani krug svakodnevne panike

Svakodnevni napadi panike su uzrokovani kombinacijom genetike, životnih okolnosti, i načina na koji naš mozak i telo reaguju na stres.

Ono što svakodnevne ili jako česte napade čini posebno teškim jeste “začarani krug”: što ih više doživljavamo, to se više plašimo sledećeg, a taj strah sam po sebi postaje novi okidač.

1. Biološka i genetska predispozicija: Ako neko u porodici ima simptome anksiznosti ili panični poremećaj, veće su šanse da se jave i kod drugih članova. Osetljive osobe sklone brizi takođe spadaju u rizičnu grupu.

2. Stres i životne okolnosti: Ispiti, prekovremeni rad, briga o porodici, gubitak posla ili trauma mogu biti okidači.

3. Hemija tela i fiziološki mehanizmi: Kod paničnog poremećaja mozak telesne signale, kao što su adrenalin i kortizol, pogrešno tumači i pokreće novi talas panike. Zbog toga se oni lako ponavljaju i dešavaju gotovo svakog dana.

4. Strah od straha (anticipatorna anksioznost): Jedan od glavnih razloga zašto panika postaje svakodnevna jeste strah od sledećeg napada. Osoba stalno osluškuje svoje telo i moguće simptome. Stalna pažnja održava nervni sistem u pripravnosti i paradoksalno izaziva nove napade.

5. Razna izbegavanja: Izbegavanje javnog prevoza, gužve, duge vožnje ili čak odlaska na posao. Neki nose i “sigurnosne predmete”. Na prvi pogled ovo deluje kao rešenje, ali zapravo održava anksioznost – jer potvrđuje ideju da je napad opasan i da ga ne mogu izdržati sami.

6. Povezanost sa drugim stanjima: Depresija, socijalna anksioznost i drugi anksiozni poremećaji često prate panični poremećaj.

7. Agorafobija: Ako se napadi ponavljaju gotovo svaki dan, osoba može razviti agorafobiju – strah od mesta gde misli da neće moći da pobegne ili dobije pomoć.

Kako se smiriti tokom napada?

Kada napadi panike krenu, deluje kao da je nemoguće zaustaviti tu prejaku anksioznost.

Ipak, postoje jednostavne i praktične tehnike koje ti mogu pomoći da ublažiš napad i vratiš osećaj kontrole:

• Kontrolisano disanje: Jedna od najefikasnijih tehnika je dijafragmalno disanje. Pokušaj sa obrascem 4-2-6: udahni kroz nos brojeći do 4, zadrži dah 2 sekunde, a zatim izdahni polako na usta brojeći do 6. Ovaj video vam moze pomoci da praktikujete tehniku:

• Racionalizacija i podsećanje: Podseti sebe da je ono što doživljavaš napad panike – neprijatan, ali ne i opasan. Ponavljaj u sebi rečenice: “Ovo je samo panika, proći će, neću se onesvestiti i neću umreti.”, ili neku drugu mantru koja ti pomaže.

• Grounding i mindfulness vežbe: Usmeri pažnju na okruženje. Klasična 5-4-3-2-1 tehnika znači da imenuješ 5 stvari koje vidiš, 4 koje možeš dodirnuti, 3 koje možeš čuti, 2 koje možeš pomirisati i 1 koju možete osetiti ukusom. Ova praksa “vraća” svest iz začaranog kruga telesnih simptoma u sadašnji trenutak.

• Progresivno opuštanje mišića: Naizmenično steži i opuštaj različite grupe mišića – npr. ruke, ramena, stomak ili noge. Ovo oslobađa napetost koju telo prirodno stvara tokom panike i pomaže da signaliziraš nervnom sistemu da opasnost ne postoji.

• Podrška druge osobe: Ako je neko kome veruješ tu, to mnogo može pomoći: može znatno da ublaži osećaj usamljenosti i straha.

Saveti za porodicu

Ako neko blizak tebi doživljava svakodnevne napade panike, možeš mu pomoći.

Tokom samog napada, pričaj smirenim glasom, disanjem zajedno ili podsećanjem da napad nije opasan.

Možeš i samo da budeš tu – značiće mnogo.

Kasnije, umesto da stalno podržavaš izbegavanje, budi oslonac i ohrabri osobu da se postepeno suočava sa svojim problemom.

Treba ih podsetiti da stručna pomoć nije znak slabosti, ili još gore – ludila, već da je znak izuzetne hrabrosti, zrelosti i brige o sebi.

Šta kada je u pitanju adolescent ili dete?

Iako ređe, panični napadi se mogu desiti i kod dece i tinejdžera.

Okidači su najčešće školski stres, pritisak u vršnjačkim odnosima ili porodične tenzije.

Simptomi mogu izgledati isto kao kod odraslih (lupanje srca, bol u stomaku, osećaj gušenja), ali deca ih često opisuju kroz “misteriozne bolove” ili odbijanje da idu u školu.

U ovim slučajevima porodica ima presudnu ulogu: potrebno je reagovati na vreme i obratiti se stručnjaku.

Rano uključivanje u psihoterapiju značajno smanjuje rizik da se problem razvije u hronični poremećaj u odraslom dobu.

Kako prekinuti začarani krug – Zauvek

Svakodnevni napadi panike najčešće opstaju zato što jaka anksioznost stvara začarani krug: osluškuješ simptome, uplašiš se da će se napad opet desiti, izbegavaš razne situacije i time ga samo jačaš.

Dobra vest je da se taj krug može (i mora) prekinuti.

Kognitivno-bihejvioralna terapija

Mora se raditi na mislima.

Tokom psihoterapije, uči se da se prepoznaju i zaustave katastrofične interpretacije (“umreću”, “poludeću”).

Vežbe smanjenja “skeniranja tela” i prihvatanje mogućnosti da se napad može javiti, paradoksalno umanjuje strah i smanjuje učestalost.

Pravi se i lista “okidača” i postepeno, u malim koracima, osoba ulazi u te situacije.

Na primer, prvo kratka vožnja autobusom, pa duža; prvo odlazak na koncert sa prijateljem, pa samostalno.

Terapija se bazira na tome da kroz praktičan rad pomogne osobi da se suoči sa napadom i shvati da je u svojoj srži bezopasan, a ne da se trudi da ga izbegava.

Zdrave životne navike

Kada su telo i um jaki, napadi su ređi i lakše se podnose.

Redovan san, fizička aktivnost, zdrava ishrana i ograničavanje kofeina i alkohola smanjuju nivo stresa.

Takođe, i gore pomenute vežbe opuštanja i prisutnosti, ako se vežbaju često, jačaju um i pomažu mu da izađe iz stanja stalne pripravnosti.

Kada i kako potražiti stručnu pomoć?

Svakodnevni napadi panike su jasan i nedvosmislen signal da se trebaš obratiti stručnjaku, jer je to najbrži i najsigurniji put do oporavka.

Na početku to obično znači razgovor sa psihijatom i privremenu terapiju medikamentima koje on prepiše, da bi se “vatra ugasila”.

To predstavlja samo prvi korak – da se simptomi ubaže ili potpuno nestanu.

Uporedo sa tim ide se na psihoterapiju, da bi se utvrdili tačni uzroci i osoba postepeno osnažila da izgradi tehnike za dugoročno prevazilaženje paničnog poremećaja.

Za ovo (i sve ostale vrste anksioznosti), najbolje se pokazala kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT).

Ona uči prepoznavanje i promenu obrazaca misli koje izazivaju i održavaju paniku.

Postepeno se suočavaš sa onim što je ranije bilo nemoguće i vraćaš kontrolu.

Napredak se često vidi već u prvim nedeljama terapije. Vremenom se napadi prorjeđuju, smanjuje se strah od sledećeg napada i vraća se kvalitet života.

S obzirom na Balkansku stigmu, najvažnije je znati sledeće: traženje pomoći nije znak slabosti, već snage, odgovornosti i zrelosti.

Zaključak: Izlazak iz začaranog kruga panike je moguć!

Svakodnevni napadi panike mogu izgledati kao nepremostiva prepreka, ali istina je da se ovaj začarani krug može prekinuti.

Znaj da ovo nije ludilo i da nisi jedina osoba koja ovo proživljava.

Neće ugroziti tvoje zdravlje i neće se ništa “loše desiti”.

Ovo stanje ima jasne mehanizme po kojima funkcioniše i dokazana rešenja.

Ako su napadi panike svakodnevni ili učestali, to je jasan znak da treba da potražiš stručnu pomoć, jer je to najbrže i najbolje rešenje za tako jake simptome.

Na platformi Moj Psihoterapeut možeš pronaći iskusne i stručne terapeute, koje će ti pomoći da savladaš napade panike i postaviš jasne temelje prihičkog zdravlja.

Dobićeš oslonac, nekog ko će ti pomoći da otkriješ šta su tvoji uzroci i okidači, kako da se suočiš sa njima na pravi način, postaneš mentalno jaka osoba i zauvek izađeš iz začaranog kruga.

I sve to iz udobnosti tvog doma.

(P.S.Pri izboru terapeuta i plaćanju, možeš iskoristiti kupon kod mp10 i dobićeš 10% popusta na prvu seansu.)

Često postavljena pitanja:

Izvori:

• Panic Disorder (NIMH)
• Panic Disorder (APA)