ADHD Simptomi kod Dece, Tinejdžera i Odraslih: Kako ih Prepoznati i Lečiti?

Simptomi ADHD -a (poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću) javljaju se u detinjstvu i često ostaju neprepoznati i u odraslom dobu.

Nemogućnost fokusiranja, nepažnja, impulsivnost i mnoga druga ponašanja mogu značajno uticati na svakodnevni život – kako dece, tako i starijih.

Njihovo prepoznavanje je ključno za pravilnu dijagnozu, a u ovom članku ćete saznati kako se oni manifestuju kod različitih ljudi i uzrasta, koje izazove donose i kako se ADHD adekvatno leči.

Sadržaj:

• Šta je ADHD?
• Simptomi kod dece
• Kod tinejdžera
• Kod odraslih
• Komorbidna stanja
• Uzroci
• Dijagnostikovanje
• Lečenje
• Posledice nelečenog poremećaja pažnje
• Zaključak

Šta je ADHD?

ADHD (eng. Attention Deficit Hyperactivity Disorder), odnosno poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ili hiperkinetički poremećaj) se obično ispoljava u ranom detinjstvu, ali može trajati i tokom celog života.

Predstavlja hronični neurobiološki poremećaj koji utiče na razvoj fokusa, samokontrole i impulsivnosti.

U prošlosti se koristio i naziv ADD (Attention Deficit Disorder), koji se odnosio na oblik bez izražene hiperaktivnosti.

Danas svi oblici poremećaja pažnje i koncentracije spadaju pod jedan širi pojam, koji se precizno određuje prema tipu koje osoba ispoljava.

Tri glavna tipa:

1. Pretežno nepažljiv tip (ranije poznat kao ADD)
   
   Osobe imaju poteškoće u održavanju fokus, lako se ometaju, zaboravne su i teško se organizuju. Hiperaktivnost nije izražena, što često dovodi do toga da ovaj oblik ostane neprepoznat, naročito kod devojčica.
   
2. Pretežno hiperaktivno-impulsivni tip
   
   Ovaj tip karakteriše stalna fizička aktivnost, nestrpljenje, prekidanje drugih i impulsivno donošenje
   odluka. Često se prepoznaje u ranom detinjstvu zbog izražene nemirnosti.
   
3. Kombinovani tip
   
   Ovo je načešći oblik. Uključuje i nepažnju i hiperaktivno-impulsivnog ponašanja. Osobe sa ovim tipom mogu imati značajne teškoće u školi, na poslu i u svakodnevnim zadacima.

ADHD simptomi kod dece

Ovja poremećaj kod dece se manifestuje na različite načine u zavisnosti od uzrasta, pola i okruženja.

Mnogi roditelji primete prve znake još u predškolskom uzrastu, ali oni često postaju izraženiji sa polaskom u školu, jer se od deteta očekuje veći nivo samokontrole i organizacije.

Rane naznake kod male dece:

🔺 Konstantno kretanje, nemirnost, nemogućnost da sede u miru

🔺 Kratkotrajna pažnja i lako ometanje spoljnim stimulansima

🔺 Teškoće u igrama koje zahtevaju pravila i koncentraciju

🔺 Preterano pričanje, prekidanje odraslih ili druge dece

🔺 Iskazivanje snažnih emocija bez kontrole (iznenadni bes, frustracija)

Razlike kod dečaka i devojčica

Znaci poremećaja kod dečaka i devojčica se mogu manifestovati različito:

Poteškoće u školskom okruženju

Deca sa ovim stanjem u školi mogu imati:

• Probleme u praćenju nastave
  
• Česte greške zbog brzopletosti ili zaboravnosti
  
• Konflikte sa nastavnicima i vršnjacima
  
• Odbijanje autoriteta i kršenje pravila
  
• Nisko samopouzdanje zbog neuspeha i čestih kritika

Bez adekvatne podrške, ovi problemi mogu znatno uticati na samopouzdanje, uspeh u školi i socijalnu integraciju deteta.

Izazovi za roditelje

Gore-navedena ponašanja utiču i na roditeljstvo.

Roditelji se često susreću sa hroničnim umorom, osećanjem da nemaju dovoljno roditeljskih sposobnosti i krivicom.

Takođe imaju poteškoće sa postavljanjem granica, održavanju rutina sa detetom i potrebu za stalnim nadzorom.

Razlika između premećaja i razigranosti

S obzirom da skoro sva deca u nekom trenutku razvoja pokazuju bar jedan od ovih simptoma, važno je razgraničiti kada se radi o mogućem poremećaju pažnje, a kada verovatno samo o razigranosti, koja je uobičajena za decu.

Suprotno ovome, kod neke dece se manifestuje i hiperfokusiranost do te mere da u potpunosti zaborave na okruženje oko sebe, što treba biti „crvena lampica“.

Prevencija i rana intervencija

Iako se ovo stanje ne može potpuno sprečiti, adekvatnim merama deca mogu itekako da prevaziđu razne prepreke i budu funkcionalna i srećna.

Ključno je da roditelji:

1. Prate razvoj i reaguju na sumnjiva ponašanja
2. Edukuju se
3. Sarađuju sa pedijatrima, psiholozima i nastavnicima
4. Zakažu psihološko savetovanje i terapiju za dete

ADHD simptomi kod tinejdžera

U adolescenciji, znaci obično postaju suptilniji, ali i dalje mogu uticati, jer se od tinejdžera očekuje visok stepen odgovornosti, organizovanosti i emocionalne zrelosti. Česti su:

🔺 Nepažnja i zaboravnost

🔺 Impulsivnost

🔺 Problemi sa organizacijom

🔺 Hiperfokus

🔺 Emocionalna nestabilnos

🔺 Problemi u komunikaciji sa autoritetima

🔺 Pad u školskom uspehu

🔺 Socijalne poteškoće

Tinejdžeri kod kojih ovo nije prepoznato mogu da razviju nisko samopouzdanje, anksioznost, depresivnost i sklonost rizičnim ponašanjima.

Zbog toga su rana dijagnoza i psihološka podrška ključni za prevenciju i zdrav razvoj.

ADHD simptomi kod odraslih

Mnogi ljudi mogu živeti decenijama, a da sumnjiva ponašanja nisu prepoznata.

Oni su u ovom dobu suptilniji, ali i dalje mogu ozbiljno uticati na kvalitet života.

Uobičajene smetnje kod odraslih uključuju:

🔺 Hroničnu neorganizovanost i zaboravnost

🔺 Teškoće sa održavanjem fokusa (ili hiperfokus)

🔺 Impulsivne odluke i ponašanje

🔺 Osećaj unutrašnjeg nemira i nestrpljenja

🔺 Česte promene raspoloženja

🔺 Nizak prag tolerancije na frustraciju

🔺 Probleme sa vremenom i rokovima

Manifestacija kod žena i muškaraca – Razlike

Kao i u detinjstvu, tako i u odraslom dobu, žene i muškarci mogu ispoljavati nedostatak pažnje drugačije.

Kod žena su naznake često prikrivene. Dominiraju nepažnja, emocinalna nestabinost i anksioznost, zbog čega se često mogu pomešati sa drugima psihološkim problemima kao što su hronični stres, depresija, anksioznost i slično.

Kod muškaraca se češće ispoljava kroz izraženu “nesmirenost”, impulsivnost i probleme sa kontrolom ponašanja, što ih često dovodi u konfliktne situacije i bržu dijagnostiku, ali i povećava rizik od problema sa zakonom i zloupotrebom supstanci.

Izazovi u svakodnevnom životu

👉 Na poslu: problemi sa organizacijom, komunikacijom sa kolegama, poštovanjem rokova i stresom.

👉 U emocionalnim odnosima: česti nesporazumi, impulsive reakcije i problemi sa emocionalnom regulacijom.

👉 U svakodnevici: česti problemi sa finansijama i održavanjem reda.

👉 Zloupotreba supstanci: zbog potrebe za samoregulacijom, češće posežu za alkoholom, nikotinom, lekovima ili drogama.

Komorbidna stanja

Ovaj problem se retko javlja izolovano, već ga često prate i druga, komorbidna (udružena) stanja, kao što su: anksioznost, depresija, bipolarni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) i mnogi drugi.

Zbog preklapanja simptoma, komorbiditeti mogu prikriti osnovni uzrok, što otežava postavljanje tačne dijagnoze i povećava potrebu za stručnim licem koje će na stručan način vršiti dijagnostikovanje.

Uzroci i faktori rizika za razvoj

Tačan uzrok ovog poremećaja još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da nastaje kao rezultat složene kombinacije genetskih, neurobioloških i faktora iz okruženja.

Istraživanja pokazuju da nasledni faktori igraju bitnu ulogu – ako jedan roditelj ima ADHD, verovatnoća da će i dete razviti poremećaj značajno se povećava.

Na neurobiološkom nivou je povezan sa promenama u funkcionisanju moždanih regija zaduženih za pažnju, kontrolu impulsa i donošenje odluka – posebno frontalnog režnja.

Takođe, primećena je neravnoteža u nivou ključnih neurotransmitera, poput dopamina i noradrenalina, koji imaju važnu ulogu u regulaciji pažnje i ponašanja.

Dijagnostikovanje

Dijagnostikovanje se zasniva na sveobuhvatnoj proceni, testovima i genetskoj predispoziciji.

Dijagnostikovanje kod dece

U slučaju dece, najčešće su uključeni dečiji psiholog ili pedijatar, koji na osnovu promatranja deteta, razgovora sa roditeljima i procene mišljenja vaspitača ili učitelja donosi zaključke.

Koriste se i standardizovani upitnici i testovi.

Važno je da simptomi traju duže od šest meseci i da se javljaju u više okruženja – na primer, kod kuće i u školi.

Dijagnostikovanje kod odraslih

Kod odraslih, dijagnoza se komplikuje, jer su naznake često manje primetne usled mehanizama adaptacije ili su pripisani stresu, depresiji ili anksioznosti.

Evaluaciju mora da sprovede klinički psiholog ili psihijatar, kroz detaljan razgovor o detinjstvu, školskim i radnim navikama, odnosima i emocijama.

Može se dijagnostikovati neki od tipova, ako postoji najmanje pet od devet simtpoma u dva ili više okruženja.

Lečenje

Tretman za poremećaj pažnje zahteva multidisciplinatni pristup i on obuhvata medikamente, psihoterapiju i edukaciju.

Cilj tretmana nije samo ublažavanje simptoma, već i adresiranje uzroka.

Što se tiče medikamenata, koriste se stimulansi ili nestimulansi, zavisno od procene psihijatra.

Psihoterapija, naročito kognitivno-bihevioralna terapija (KBT), doprinosi razvoju strategija za upravljanje vremenom, organizaciju, kontrolu impulsa i emocionalnu regulaciju.

Kod dece se preporučuju i terapije usmerene na razvoj socijalnih veština.

Posledice neprepoznatog i nelečenog ADHD-a

Kod dece, neadekvatna podrška može dovesti do lošeg školskog uspeha, niskog samopouzdanja, problema u ponašanju i konflikata s vršnjacima i autoritetima.

Slično je i kod tinejdžera, sa mogućnošću razvijanja anksioznosti i depresivnih simptoma, a takođe je uključen i povećan rizik od konzumacije alkohola i droga.

Kod odraslih, on često rezultira hroničnim osećajem neuspeha, frustracijom, nestabilnim karijernim putem, finansijskim problemima i poremećenim međuljudskim odnosima.

Ne čekajte da se problem sam reši!

ADHD (poremećaj pažnje) nije prolazna faza niti osobina, već neurobiološki problem koji može znatno uticati na razvoj i kvalitet života.

U ovom članku smo objasnili kako se on najčešće ispoljava kod dece, tinejdžera i odraslih; zatim koje su razlike među polovima, koji su uzroci i kako se ovaj poremećaj dijagnostikuje i najadekvatnije leči.

Ukoliko sumnjate na ovo stanje kod vašeg deteta, vaših bližnjih ili vas samih – najbolje i najbrže rešenje je potražiti stručnu pomoć.

Online psihoterapija omogućava diskretan, fleksibilan i stručan pristup bez čekanja i putovanja.

Platforma Moj Psihoterapeut će vas povezati sa stručnim terapeutima iz ove oblasti brzo i lako.

Zakažite termin za vaše dete ili vas već danas i krenite putem boljeg i srećnijeg života.

Reference:

1. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/adhd/symptoms-causes/syc-20350889 
2. https://www.nimh.nih.gov/health/topics/attention-deficit-hyperactivity-disorder-adhd
3. https://en.wikipedia.org/wiki/Attention_deficit_hyperactivity_disorder