Top 5 Najvećih Mitova o Online Psihoterapiji

Mitovi o online psihoterapiji su česti. Iako je ovaj format kod nas relativno nov, globalno je postao standard, posebno nakon pandemije Kovida kada je došlo do naglog prelaska na video‑seanse.

Ta praksa se zadržala i održala usled pristupačnosti, privatnosti i fleksibilnosti.

U nastavku razotkrivamo 5 najčešćih mitova o online psihoterapiji i odgovaramo na pitanje da li je ona zaista vredi.

1. Online psihoterapija “ne radi dobro” kao klasična terapija

Jedan od najčešćih mitova o online psihoterapiji jeste da terapija putem interneta nije jednako efikasna kao susreti uživo. Ipak, brojna istraživanja sprovedena u poslednjih desetak godina pokazuju suprotno.

Prema meta-analizi objavljenoj u časopisu Journal of Affective Disorders (2020.), kognitivno-bihejvioralna terapija sprovedena putem interneta (iCBT) pokazala je istu efikasnost u tretiranju anksioznosti i depresije kao tradicionalna CBT terapija licem u lice. 

Slične rezultate navodi i American Psychological Association (APA), koja ističe da online sesije omogućavaju jednak nivo napretka kod klijenata, uz dodatne benefite kao što su dostupnost i fleksibilnost termina.

Drugim rečima, online terapija nije “druga najbolja opcija”, već jednako validan i naučno potvrđen oblik psihološke podrške. Ključ uspeha, kao i kod klasične terapije, leži u poverenju, kontinuitetu i stručnosti terapeuta.

Zašto online radi:

• Isti protokoli, isti ciljevi – Vežbe, domaći zadaci, kognitivne mape, ekspozicije… sve se može prilagoditi radu na daljinu.
• Brže otvaranje iz svoje zone komfora – Kod kuće je lakše smanjiti otpor, što često ubrza napredak.
• Manje kašnjenja i nepojavljivanja – Fleksibilni termini = manje propuštenih seansi → kontinuitet = rezultat.

2. Online psihoterapija nije sigurna

Mnogi ljudi i dalje veruju da online psihoterapija nije dovoljno bezbedna, jer se sprovodi putem interneta, gde postoji rizik od narušavanja privatnosti. Međutim, ova zabrinutost uglavnom potiče iz nepoznavanja tehnologije i standarda zaštite koji se danas primenjuju.

Moderne platforme za online terapiju kao što je MojPsihoterapeut, obezbeđuju da se svi podaci i razgovori čuvaju pod istim nivoom zaštite kao i kod klasične psihoterapije. 

Terapeuti imaju obavezu poštovanja Kodeksa poverljivosti i etike, koji se primenjuje i u radu uživo.

Prema smernicama Evropske federacije psiholoških udruženja (EFPA), online psihoterapija mora da zadovolji stroge standarde bezbednosti: 

• zaštitu ličnih podataka, 
• sigurno čuvanje dokumentacije i 
• identifikaciju klijenata i terapeuta. 

Dakle, ne postoji razlika u stepenu zaštite – samo u formatu komunikacije.

3. Preko ekrana nema prave “ljudske konekcije” sa terapeutom

Jedan korisnik na Reddit-u je podelio svoj utisak: 

“Sumnjao sam u online psihoterapiju, ali sam otišao i pomoglo mi je. Više puta me „dirnula“ i ako je online, zaprepastilo me je kako je nešto mogla da primeti/skonta i ako me ne vidi celog.”

Istraživanja i iskustva terapeuta pokazuju da ljudski kontakt ne zavisi od fizičke blizine, već od kvaliteta komunikacije, pažnje i empatije.

Prema studiji objavljenoj u Frontiers in Psychology (2021), klijenti koji su pohađali terapiju putem video poziva prijavili su jednako visok nivo povezanosti i osećaja razumevanja kao i oni koji su se viđali uživo. 

Terapeuti su takođe ocenili da mogu da prepoznaju emocije, ton glasa i neverbalne znakove jednako jasno, posebno uz dobru tehničku opremu i stabilnu vezu.

Mnogi korisnici ističu i dodatnu prednost: lakše otvaranje i manji osećaj nelagode tokom razgovora od kuće. Kada nema fizičkog dolaska u kabinet, smanjuje se anksioznost koja često prati prve susrete sa terapeutom, pa proces započinje prirodnije.

4. Online terapeuti nisu dovoljno kvalifikovani

Ovaj mit je zapravo delimično i istinit. 

Ova zabluda se delom javila zato što internet nudi mnoštvo samoproglašenih “life coach”-a i “mentora”, što je nažalost tačno. 

Međutim, profesionalna online psihoterapija se zasniva na potpuno istim pravilima kao i tradicionalna – uz licencirane terapeute, superviziju i etičke standarde.

Na platformi MojPsihoterapeut, svi stručnjaci su provereni i sertifikovani članovi relevantnih psihoterapijskih udruženja, sa višegodišnjim iskustvom u radu sa klijentima. 

To znači da svaka osoba koja zakazuje online sesiju ima podršku terapeuta koji poseduje odgovarajuće obrazovanje i iskustvo iz navedenih oblasti.

5. Online terapija je “preskupa”

Mnogi i dalje veruju da je psihoterapija luksuz, ali kada bismo malo zastali i zapitali se na šta sve trošimo novac mesečno, mišljenje bi se verovatno promenilo. Koliko novca ode na kafe, izlaske, gorivo, kozmetiku… a koliko mesečno uložimo u ono najvažnije – sebe?

Mir nema cenu. Ulaganje u mentalno zdravlje nije trošak, to je najbolja investicija koju možeš da napraviš. 

Velike promene počinju od malih koraka. 

U većini slučajeva, online terapija je pristupačnija od tradicionalne, jer eliminiše niz dodatnih troškova. Kada se uračuna vreme i novac koji bi inače bili potrošeni na prevoz, parking ili čekanje u čekaonici, online format donosi značajnu uštedu.

Pročitajte još: Koja je cena psihoterapije i od čega zavisi?

Kada online psihoterapija nije dovoljna (iskreno)?

Online psihoterapija može biti izuzetno efikasna, ali nije univerzalno rešenje za svaku situaciju. Postoje trenuci kada je lično prisustvo terapeuta neophodno zbog prirode simptoma, intenziteta emocija ili potrebe za neposrednom podrškom.

Kada je uživo terapija bolji izbor:

1. Akutne krize i suicidne misli: Ako postoji rizik po sopstvenu bezbednost, neophodan je neposredan kontakt sa stručnjakom ili kriznim timom.
2. Teški oblici depresije, psihoze ili zavisnosti – U tim slučajevima potreban je multidisciplinarni pristup (psihijatar, terapeut, medicinski nadzor).
3. Terapije koje zahtevaju fizičku prisutnost – Neke metode, poput određenih telesno orijentisanih pristupa, zahtevaju rad uživo.
4. Nemogućnost obezbeđivanja privatnosti – Ako nemaš mirno mesto za razgovor, bolje je sačekati ili pronaći prostor gde se možeš osećati sigurno.
5. Narušena tehnološka stabilnost – Prečesti prekidi veze mogu otežati tok terapije i izazvati frustraciju.

Najvažnije: ne odlaži pomoć

Ako nisi siguran/a koji format ti više odgovara, razgovaraj sa terapeutom o tome. Stručnjak će ti pomoći da proceniš koja vrsta podrške ti je najbezbednija i najkorisnija u ovom trenutku.

Najvažnije je da ne ostaneš sam/a u problemu, forma se uvek može prilagoditi, ali prvi korak uvek praviš ti.

Zaključak: Online psihoterapija – Da ili Ne?

Online psihoterapija je danas mnogo više od trenda, a tokom poslednjih godina dokazala je da može biti jednako efikasna kao i tradicionalna terapija licem u lice, a u nekim slučajevima i praktičnija. 

Dakle, ukoliko imaš tehničke uslove za online terapiju odgovor je: apsolutno DA.

Istina je da psihoterapija nije luksuz, već ulaganje u kvalitetniji i mirniji život. Kada se jednom odlučiš da poradiš na sebi, otvaraš vrata većem razumevanju, samopouzdanju i unutrašnjem miru. 

Ako već neko vreme razmišljaš o razgovoru sa stručnjakom, možda je upravo sada pravi trenutak da napraviš taj korak.

Zakaži seansu i napravi prvi korak ka smirenijem životu.